Историја села Козничке реке

Грегоријански календар

Примена јулијанског календар, због разлике у трајању године од 365.25 дана (365 дана и 6 часова) и тропске године од 365, 242199 дана (365 дана, 5 часова, 48 минута и 46 секунди) временом је довела до значајне грешке. Грешка на годишњем нивоу од 11 минута и 14 секунди довела је 1545 године до разлике од 10 дана између календара и стварног стања. Пролећна равнодневница уместо да пада 21 марта како је била на сабору у Никеи ( данашња Турска) падала је 11 марта. С обзиром на то да се датум Ускрса одређује у односу на пролећну равнодневницу Сабор у Тренту задужио је Папу Павла Трећег да предузме одређене корекције и реформише јулијански календар. Прошло је доста година али ваљаних резултата није било. Папа Грегор Тринајести је издао папску Булу о прихватању предлога новог календара језуитског астронома Кристофера Клавијуса. После 10 година 1582 указ је коначно ступио на снагу па је у октобру прескочено 10 дана да би се календар довео у сагласност са природом тако да је после 4-ог долазио 15-ти.

Година је дефинисана као време од 365,2422 дана али је остала разлика од 0,0078 дана (365,25 - 365,2422 = 0,0078) до тропске године што је стварало разлику од 3,12 дана (3 дана, 2 часа, 53 минута и 20 секунди) на сваких 400 година. Да би се неутралисала ова разлика Клавијус је предложио да 3 од 4 године почетка векова буду нормалне а не преступне. Године векова које су дељиве са 400 без остатка биће преступне а остале не. По томе су 1700, 1800, 1900 обичне док је 2000 преступна. Свака остала 4-та година је преступна као и у јулијанском календару. Након циклуса од 400 година остајала је разлика од 0,12 дана (3,12-3=0,12) што је календарску годину фактички дефинисало ка време од 365,2425 дана (365 дана, 5 часова, 49 минута, 12 секунди) што је за 26 секунди дуже од тропске године. Да би се елиминисала ова разлика уведена је касније корекција да се свака година дељива са 4000 без остатка буде обична а не преступна што је довело до веома велике прецизности календара. Грешка је сведена на 1 дан сваких 20 000 година. Познат је и као нови или Грегоријански календар који је дефинитивно учврстио 1-ви јануар као почетак године.

Католичке земље су одмах прихватиле нови календар што се не би могло рећи и за остале. Протестанска Немачка га је прихватила 1699, Енглеска са колонијама 1752, Шведска 1753, Јапан 1873, Кина 1912, Совјетски Савез 1918, Грчка и Југославија 1923. Арапске земље су прихватиле нови календар у световном животу али у верске сврхе се и даље користи лунарни календар. И многе друге религије су задржале своје календаре па тако и Српска Православна Црква која и даље користи јулијански или стари календар.

22.02.2003

Кући|Села|Фамилије|Карте|Календар|Корисно
Дизајн Р и С - © 2002