Историја села Козничке реке

Ово је у основи

Календар је сваки систем дељења времена за дужи период као што су дани, месеци и године по дефинисаном реду. Систем календара је од основне важности за регулисање цивилног живота (посао, пољопривреда) као и у религијске и научне сврхе.

Као што је познато планета Земља је геоид што значи да је лоптастог облика са спљоштеним половима. Додатни проблем је и положај њене осе ротације који је нагнут у односу на путању око сунца за 23 степени и 27 минута. На половини удаљености између полова обимом пролази екватор. Линије које спајају два пола ротације зову се меридијани. С обзиром на њен облик делимо је на 360 лучних степени. Сваки степен садржи 60 лучних минута а минут 60 лучних секунди. На екватору 1 лучни минут дугачак је 1852 метра или 1 наутичку миљу па степен износи 60 наутичких миља(Нм). Укупан обим тако износи 360 х 60 Нм што је 21600 Нм или 40003.2 Км.

Дан је основна јединица било ког календара а означава времае потребно земљи да направи једну ротацију око своје осе. "Средљи сунчани дан" је просечни интервал између два проласка сунца кроз одређени меридијан. Подела дана на једнаке временске интервале је вештачка као што је подела на 24 сата. За 1 сат земља направи ротацију од 1/24 дела обима што је 15 лучних степени (360/24=15) или 900Нм (21600/24=900). За 1 минут то износи 15 лучних минута (15 степени/60=15) а за 1 секунд 15 лучних секунди. Док се земља заротира за 1 лучни степен потрбно јој је 4 минута (24с x 60мин =1440мин / 360 =4мин). Седмица или недеља је такође вештачка а вероватно је изведена по мистичној вредности броја 7 а што је и приближно четвртина трајања месечеве мене. Месец је календарски период изведен од временског интервала потребног Месецу за једну ротацију око Земље. Овај период је познат као "Синодички месец" и износи 29.530588 сунчевих дана (29 дана 12 сати 44 минута и 3 секунди). Календари базирани на месечевој ротацији познати су као "Лунарни календари". Многе старе религије користе ову врсту календара.

Година је временски интервал потребан Земљи да обиђе једанпут око Сунца. Постоји више начина да се мери ово време али најједноставнији је тзв. "Тропска година" што је интервал између два узастопна проласка кроз пролећну равнодневницу. Година рачуната на овај начин износи 365.242199 средњих сунчевих дана или 365 дана 5 сати 48 минута и 46 секунди. Ово значи да за годину дана земља направи 365 целих окрета око своје осе и додатну скоро 1/4 окрета (90 степени или тачније 87 степени 11 минута 30 секунди) док једном обиђе око Сунца. Нажалост тропска година и 12 лунарних месеци нису у корелацији пошто је 12 лунарних месеци износи 354.36706 дана, што је скоро 11 дана краће него тропска година.Ни тропска година а и Синодички месец нису дељиви без остатка са дужином дана. Да би имали календар који ће задржати корак са менама месеца и сезонама неопходно је уметати екстра дане (24 фебруар) сваке или скоро сваке четврте године.

22.02.2003

Кући|Села|Фамилије|Карте|Календар|Корисно
Дизајн Р и С - © 2002