Историја села Козничке реке

Нови реформисани календар

Маја месеца 1923 године у Истамбулу је одржан екуменски Сабор источних ортодоксних цркава ( од којих су Руска, Српска и Румунска најзначајније) под председавањем екуменског патријарха Мелетијуса четвртог о реформи јулијанског календара или замене новим. Представник Краљевине СХС а и науке био је господин М. Миланковић.

Као што је познато источне цркве су примењивале јулијански календар који је био у то време у заостатку од 13 дана у односу на грегоријански. Настанком нових држава са мешовитим становништвом католичке и православне вероисповести јавио се проблем дупле прославе празнока. Реформа јулијанског календара појавила се као горући проблем због његове неадекватности научно потврђене. Потпуна примена грегоријанског календара није била прихватљива из верских и научних разлога. Новим научним сазнањима потврђено је да тропска година која лежи у основи грегоријанског календара није сасвим тачна. Предложено је да се уклони разлика од 13 дана као и да се преступне године примењују у складу са новим научним сазнањима. Да би се избегле будуће разлике између источнох и западних цркава прихваћен је Миланковићев предлог тако да би се разлика појавила тек 2800. године.

Принцип преступних година је веома једноставан. У јулијанском календару је свака четврта година преступна што резултита просечном годином од 365 дана и 6 часова (365, 25 дана) што је за 11 минута и 24 секунде дуже од тропске године од 365 дана 5 часова 48 минута и 46 секунди (365,242199 дана). У грегоријанском календару преступне године векова су само оне чије прве две цифре дељиве са 4 без остатка. Тако су 2000, 2400, 2800 итд преступне а 2100, 2200, 2300 итд обичне. Тако за циклус од 400 година изостављају се 3 дана (уместо 3,12) што чини годину дужом за 26 секунди од тропске године. Преступне године векова предложеног календара су само оне чије две прве цифре подељене са 9 дају остатак од 6 или 2. Тако ће 2000, 2400, 2900, 3300, 3800 бити преступне а остале не. Добијен је циклус од 900 године за који се изостави 7 дана што годину чини дужине 365 дана, 5 часова, 48 минута и 48 секунди што је дуже само 2 секунде од тропске. Прва разлика у односу на грегоријански календар јавила би се тек 2800 године јер би она била преступна по грегоријанском а обична по новом реформисаном.

Утврђивање датума Ускрса донело је неке тешкоће на овом Сабору. Као што је познато датум Ускрса зависи од Мена месеца. Увек је у прву Недељу која пада после пролећне равнодневнице после фазе пуног Месеца. Ово правило је опште прихваћено међу хришћанским црквама па је јасно да не могу постојати разлике датума Ускрса ако се астрономски тачно утврде мене Месеца уместо примене постојећих таблица. На предлог председавајућег Сабор је одлучио да се фазе мена месеца астрономски утврђују али у односу на јерусалемски меридијан.

У светлу овог увода следе и остале одлуке Сабора у Константинопољу које се односе на нови календар:

1. Из јулијанског календара повлачи се 13 дана што представља разлику условљену разликом између календара и тропске (сунчане) године од првог екуменског Санора 325 године у Никеи. Сходно томе 1 октобар 1923 године постаје 14 октобар.

2.Празници који падају у повученим данима славиће се сви заједно 14 октобра или кад одреде патријарси одређених цркава.

Сви месеци у години задржаће исти број дана како у будућности тако и у прошлости. Као и раније фебруар преступне године имаће 29 дана.

4. Као и раније постојаће две врсте година и то обичне са 365 дана и преступне са 366 дана. Преступне су све дељиве са 4 без остатка (свака четврта) као што је било и раније. За године векова се примењује правило из следећих параграфа.

5. Године векова које се завршавају са 2 нуле биће преступне само ако подељене са 9 дају остатак од 6 или 2 док ће остале године векова бити обичне. Сходно томе године векова штампане подвучено биће преступне.

2000 2100 2200 2300 2400 2500 2600 2700 2800

2900 3000 3100 3200 3300 3400 3500 3600 3700

Овим уређењем календарска година је дужине 365 дана, 5 часова, 48 минута и 48 секунди што је дуже само 2 секунде од тропске (сунчане) године.

6. Фиксни празници задржавају датуме који су имали до тада.

7. Покретни празници зависе од датума Ускрса. У сагласности са канонима који су непромењени Ускрс се и даље слави у прву Недељу која следи после пролећне равнодневнице после пуног Месеца.

8. Ускршњи пун Месец одређује се применом нових астрономских сазнања и то увек у односу на јерусалемски меридијан

9. Екуменски патријарх ће тражити од опсерваторија у Атини, Београду, Букурешту и Пулкову (Сант Петерсбург) да комплетирају дугорочне таблице мена Месеца и дају их осталим православним црквама.

10. Ова реформа јулијанског календара не може бити препрека будућим променама које може бити урађено од стране свих хришћанских цркава.

Додатак 8.

Зато што се дан одређује од поноћи до поноћи цивилни датум после првог пуног Месеца после пролећне равнодневнице рачунаће се временом на меридијану Цркве Светог Гроба у Јерусалему. Прва Недеља после тога је време Ускрса. Ако пак овај датум падне у Недељу Ускрс ће се славити у следећу Недељу.

22.02.2003

Кући|Села|Фамилије|Карте|Календар|Корисно
Дизајн Р и С - © 2002