Историја села Козничке реке

Јулијански календар

Као основа будућих календара па и јулијанског послужио је римски календар. Служио је као локални календар града Рима, издат од стране Ромула, једног од оснивача града 738. године пре нове ере. Година је почињала у марту, а завршавала се у децембру иза којег је следила зимска празнина. Календар је садржао 10 месеци од којих шест по 30 дана, а четири по 31 дан, што је укупно 304 дана.

Нума Помпулус (715-673?), други краљ Рима, додао је још два месеца, јануар и фебруар, да би попунио зимску празнину па је добио још 50 нових дана. Година је тако имала 354 дана. Да би добио довољно дана за два додата месеца, одузео их је од месеци са по 30 дана (шест) тако да су заједно додати зимски месеци имали 56 дана. Због празноверног страха од парних бројева, јануару су додали још један дан. Сада је година имала двенаест месеци или 355 дана.

Пети римски краљ Етрускан Тарквинијус Прискус (616-579) издао је такозвани "Римски Републикански календар" са почетком године у јануару због фестивала посвећеног богу свих почетака. То је у суштини био лунарни календар краћи за 10,25 дана у односу на 365,25 дана тропске године. Година је била дужине 355 дана од чега фебруар 28 дана, март, мај, јули и октобар по 31 дан, а јануар,април, јун, август септембар, новембар и децембар 29  дана. Да би избегли велику разлику између датума и сезона свеке две године, додавали су још један месец који су звали "уметнути" или "мерцедониус" (мерцес - време исплате зарада) од 27 или 28 дана између 23. и 24. фебруара, а осталих пет дана су испуштали. Тако су добили додатна 22 или 23 дана. За период од четири године то је износило 1465 дана (4 х 365 + 22 + 23) или просечно 366,25 за годину. За његово спровођење био је задужен Понтифицес борд асистената главног магистрата у верским обредима. Због његове нетачности, утицаја политике, корупције, временом је настао хаос у рачунању времена, што је довело до реформе календара коју је спровео Јулије Цезар 46. године пре нове ере.

Због велике разлике између календара и сезона Јулије Цезар је одлучио да реформише Римски Републикански календар. У помоћ је позвао александријског астронома Сосигена. По његовом предлогу одустало се од лунарног календара, а месеци су усклађени са сезонама у току године. Основа је био египатски календар, али је тропска или соларна година садржала 365,25 дана. Да би се ускладила разлика између календара и равнодневице одлучено је да година позната као 46. пре нове ере има два "уметка". Први је био нормални у римском календару после 23. фебруара од 23 дана (28 - 5 = 23). Други је био уметање два додатна месеца од 67 дана између новембра и децембра, чинећи годину дужине 445 дана. Почетак марта по римском календару (почетак године) пао је на 1. јануар Јулијанског календара. Тим интервенцијама календар је усаглашен са сезонама. Да би се спречиле будуће гршке, Цезар је наредио да година има 365 дана, а да сваке четири године буде додат још један дан у фебруару. Понтифицијус, тело асистената главног магистрата у верским обредима, које се старало о усклађивању календара, уметало је по један дан сваке треће године, уместо сваке четврте, што се приметило после 36 година. Император Август је извршио корекцију изостављањем додатих дана између 8. године пре нове ере и 8. године нове ере, тако да је календар поново доведен у корелацију са сезонама.

Месеци у јулијанском календару су преузети из римског са неким модификацијама. март, мај и квинтилис (јули) остали су непромењени са по 31 даном. Осталим месецима са 29 дана, осим октобру, додати су један или два дана. Јануар, септембар и новембар су добили два дана, док су април, јуни и секстилис (Август) и децембар добили један дан. Октобру је одузет дан тако да је имао 30 дана, а фебруару додат, тако да је имао 29 или 30 дана у преступној години. Осим фебруара, сви остали месеци су имали шему од 30 или 31 дан. Само две године по реформи (44. године пре нове ере) Сенат је одлучио да месец Квинтијус добије име јули у част Јулија Цезара. По истој основи, 8. године пре нове ере месец Секстилис добија име август, по императору Августу. Сматрајући да његов месец заслужује да има исти број дана (31) као и Јулија Цезара, фебруару је одузет један дан и додат аѕгусту. Добили су три месеца заредом са 31 даном, па су септембру и новембру одузели по један дан и додали их октобру и децембру, што је у употреби до данас.

На Сабору у Никеји 325. године тај календар је прихваћен као званични црквени календар.

22.02.2003

Кући|Села|Фамилије|Карте|Календар|Корисно
Дизајн Р и С - © 2002