Историја села Козничке реке

Ускрс

Ускрс је најзначајнији празник Хришћанских цркава. Његово место у календару одређује и место осталих покретних празника. Датум зависи од месечних мена и пролећне равнодневнице а да ствар буде још гора не постоји ни сагласност како да се рачуна чак и по лунарном календару.

Ускрс као празник Ускрснућа зависи од дана Распећа који се десило 3 дана раније а баш уочи Јеврејског празника Пасхе. Пасха се слави четрнајестог дана Нисана, првог лунарног месеца Јеврејског календара који пада одмах после пролећне равнодневнице. Поликратес, Ефески бискуп је 190 године наше ере сазвао сабор да би се установуо датум Ускрса. Његов предлог је био да то буде 14-ти Нисан али је Папа Виктор Први преферирао да то буде Недеља без обзира на датум. Источномедитеранске цркве су наставиле да славе Ускрс 14 Нисана без обзира на дан у седмици. Западне Цркве су се трудиле да прецизније израчунају датум Ускрса тако да пада у Недељу седмице Пасхе јеврејскогкалендара.

Референцу за тачно утвђивање датума Ускрса пружају Јеванђеља и 2. века наше ере. Али да све не би било тако једноставно потрудили су се писци Јеванђеља Матија, Лука и Јован дајући различите датуме за догађаје Распећа и Ускрснућа. Следећи проблем долази од начина рачунања дана у јеврејском календару од заласка до заласка сунца. Поставило се питање како рачунати вече 14 Нисана. Око овог питања појавиле су се две струје Квинтодециманси и Квартодециманси. Квинтодецимуси су тврдили да је вече уствари 15-ти јер дан почиње од заласка Сунца док Кватродецимуси тврде да је то уствари још увек 14-ти. Обе стране су имале своје следбенике које су подржавале одређеве Цркве. Квартодецимусе су подржавале Источне док су Квинтодецимусе подрђавале Западне. Ово питање је било на дневном реду Сабора у Никеји 325 године да се прихвати учење Кватродецимуса али није дошло до консензуса. О овоме се водиле полемике и касније али није дошло до договора. Источне Цркве су се приклониле педлогу из Никеје док су Западне остале верне Квинтодецимусима. Датирање Ускрса по Грегоријанском календару базира се на декрету Западним Црквама да се слави прве Недеље после пуног месеца седмице Пасхе што пада после пролећне равнодневнице 21-ог Марта. Ако пак Пун месец падне у Недељу онда се Ускрс слави за седам дана уследећу Недељу.

Решавање проблема утврђивања датума Ускрса се изводи у два корака. Прво треба ефикасно утврдити дан у недељи за сваки датум у години а друго одредити датум пуног месеца у току године.

Први корак је решен употребом словног кода за сваки дан изведен из сличног кода римског система за утврђивање пијачних дана. Код даје Недељу или познатије као доминантно слово.

Седам недељних слова од А до Г додељују се данима почевши од 1-ог до 7-ог Јануара са понављањем од 8-ог и тако редом у циклусима за целу годину. У првом циклусу Недеља ће добити неко од ових слова и биће исто за све Недеље у току те године. На тај начин то слово постаје доминантно слово за ту годину. Ако Недеља пада рецимо 4-ог Јануара добиће слово Д оно постаје доминантно за ту годину и добијају га све Недеље те године. Недељно слово није стављано наспрам уметнутог дана 29-ог Фебруара. С обзиром на то да је он рачунат као радни дан и да је имао своје име то се Недељно слово од 1-ог Марта мења за једно уназад сваке преступне године. Тако слово Д из претходног примера прелази у Ц па преступне године добијају дуплу нотацију ДЦ. Из овог произилази да није тешко да није тешко утврдити које недељно слово (или слова) се примењује за одређену годину и на основу тога написати таблице за утврђивање датума Ускрса. Могући датуми Недеља у којима може пасти Ускрс су исписани од 22-ог Марта до 25-ог Априла а наспрам њих недељна слова за циклус од 7 година. Знајући недељно слово за одређену годину могуће Недеље кад се слави Ускрс читамо директно из таблица.

Ово решава само први део проблема јер за тачно одређивање датума Ускрса потребне су додатне информације. Потребне су информације о датуму пуног месеца за сваку годину. Ово се решава употребом Лунарног циклуса као што је Метоник. Припремљене су таблице које садрже датуме Недеља у којима се Ускрс може јавити наспрам којих је постављен низ од 19 бројева (циклус понављања лунарног календара). Они означавају која од 19 година лунарног циклуса даје пун месец тога дана. Ови бројеви су познати и  као "Златни". Назив је настао од грчког назива за Метоник бројеве или пак од златне боје којом је писан календар.

Систем златних бројева је уведен 530 године али су они уређени као да су усвојени на Сабору у Никеји 325 године. Циклус почиње кад пун месеец падне 1-ог Јануара. Рачунањем уназад долази се до године која претходи 1-ој наше ере. Златни број добијамо тако што на годину додамо 1 и то поделимо са 19.

За одређивање датума Ускрса стари хронолози су прво рачунали златни број за ту годину па улазећи у таблице утврђивали наспрам ког датума стоји што је био датум пуног месеца после 20-ог Марта Након тога би у таблицама са Недељним словом тражили датум наспрам ког стоји то слово за ту годину што је уједно и Ускршња Недеља.

Систем златних бројева је напуштен јер је утврђено да астрономски пун месец може одступати два дана од оног из таблица. Учинио је то Лилије уводећи много прецизнији систем него овај који је био у употреби у Јулијанском календару. Назван је "Епакт" од грчке речи уметнути. Систем је био усклађен са месечевим фазама полазећи од старости Месеца првог дана у години. На основу тога старост Месеца било ког дана у години рачунала се бројећи за лунарне месеце алтернативно 29 и 30 дана.

Чак и овакав Епакт систем није био довољно тачан јер се као и златни бројеви заснивао на Метоник систему. Овај 19-сто годишњи циклус производио је грешку од 8 дана сваких 2500 година. Да би се исправила ова грешка уведена је корекција од 7 дана за првих 2100 година на сваких 300 година померањем по један дан унапред за прорачунату старост Месеца, а осми дан на следећич 400 година. Ово је познато као "Лунарна корекција".

Иако је Грегоријански календар користио тачнију вредност за "тропску годину" од Јулијанског тако што није убрајао у преступне године оне столетне године које нису дељиве са 40 без остатака и он је давао одређену грешку. Из тог разлога Клавије је одлучио да кад Епакт циклус достигне обичну столетну годину Епакт број треба смањити за 1. Ова корекција је позната као "соларна" корекција.

Једна од предности Епакт бројева је што показује старост Месеца на дан 1-ог Јануара омогучујући просту калкулацију датума младог и пуног Месеца за наступајућу годину. Друга је та што је прикладан за конструкцију циклуса од 30 Епакт бројева од којих је сваки умањен за 1 у односу на претходни циклус. Када је неопходно код обичних столетних година прећи са једног на други Епакт циклус он ће задржати тачан однос датума и младог Месеца.

За утврђивање датума Ускрса припремљена је таблица златних бројева од 1 до 19 а испод њих су додати Епакт циклуси за приод од 7000 година ( после овог периода сви епакт циклуси се понављају). Затим се додаје друга табела са датумима за Ускршњи пун Месец за различите Епакт бројеве. Кад је познат Епакт број за дату годину из табеле читамо датум пуног Месеца а онда табела недељних слова даје датум Недеље после тога. Иако је Грегоријански Епакт систем прецизнији од златних бројева ипак тражи од хронолога да консултују и прецизне астрономска таблице.

22.02.2003

Кући|Села|Фамилије|Карте|Календар|Корисно
Дизајн Р и С - © 2002